Sićevačka klisura na 77 kvadratnih kilometara krša i krečnjaka koji je čini na obodu svrljiških masiva i Suve planine, od belopalanačkog Dolca do Jelašnice, na svojim visovima okrenutim ka severu, krije endemične vrste biljaka koje su opstale milionima godina.

Za njih se nije ni znalo dok ih u drugoj polovini 19. veka, tačnije 1874. godine, nije otkrio Josif Pančić, koji je često proučavao ovaj deo Ponišavlja.

Reč je o pravim prirodnim retkostima, koje je znameniti naučnik nazvao ramonda serbika i ramonda natalija. Ova druga dobila je naziv u čast supruge kralja Milana Obrenovića, koji je u to vreme vladao Srbijom. Kanjon sa leve i desne obale Nišave dugačak je 17 kilometara, a prvi put je zaštićen 1977. godine, dok je park prirode postao pre 18 godina, upravo zbog ovih biljaka i mnoštva endemičnih, reliktnih i retkih biljnih i životinjskih vrsta, ali i geomorfoloških oblika i pećina.

Ramonda serbika i njena "rođaka", ramonda natalija, kažu biolozi, jedinstvene su po tome što su opstale milionima godina, uprkos raznim klimatskim i drugim promenama. Uspevaju u preživljavanju u tropskim predelima, a ovde ih ima zbog neke vrste mediteranske klime, koju stvara geomorfološko okruženje, hidrološki procesi, stepenasto odsečene kamene litice krečnjaka, ali i takozvana ruža vetrova koja cirkuliše ovim predelom Srbije. Niču i opstaju u krečnjačkim pukotinama sa severne strane stena. Ona omogućava i život divlje lavande, žalfije, divlje višnje, mečje leske koja je karakteristična za Sredozemlje i Mediteran.
Ono što je najzanimljivije kod ove biljke, čije je najveće stanište na masivu Oblik, tačnije na njegovoj severnoj strani, jeste to što je još zovu i feniksom. Naime, ona ima sposobnost, da se iz gotovo sasušenog stanja, uz malo tečnosti oporavi i opet ozeleni, kao da nikada nije ni bila uvela.

ZABIT

Klisura je do kasne druge polovine 19. veka bila neprohodna. To znači da je bila jedna kamena zabit sa visokim liticama na obalama Nišave, čiji su mir i tišinu remetili samo talasi reke, u koju niko nije zalazio, niti se peo po okomitim stenama. Prvu civilizaciju je videla i osetila tek 1887. godine, kada je završena i puštena pruga od Niša ka Pirotu.

Bolji dani ovaj park prirode i njegove "stanare" očekuju uskoro, najverovatnije od početka naredne godine, kada se međunarodni saobraćaj ka istoku izmesti sa sadašnje magistrale na istočni krak Koridora 10.
Izvor: V. Ćirić; Večernje Novosti