kamena suma
Gotovo potpuno nepoznata građanima Srbije, Kamena šuma u blizini manastira Žiča, jedan je od retkih svetskih fenomena.

Ostaci kalcifikovanog drveta, od kojih su neki stariji i od milion godina, mogu se pronaći samo na malom broju nalazišta u svetu.

I umesto da ovaj lokalitet, koji se prostire na oko 15 hektara, bude obeležen kao prirodni rezervat i da upotpuni turističku mapu centralne Srbije, Kamena šuma propada.

Tabla zarasla u šiblje ne omogućava čak ni slučajnim prolaznicima da obiđu ovaj jedinstveni lokalitet, a kalcifikovana stabla, koja je priroda godinama stvarala, meštani okolnih sela nemilice lome i uništavaju kako bi od njih pravili oštrače za kose i noževe.

Apsurdnost ove priče upotpunjuje i podatak da je Mataruška šuma zakonom zaštićena još od druge polovine prošlog veka.

Osnivač Ekološkog pokreta „Ibar“ iz Kraljeva profesor Miroslav Pavlović za Sputnjik ističe da se već pokazalo da ne umemo da koristimo nešto što imamo.

kamena suma 2
„Mi pokušavamo da apelujemo da se Kamena šuma zaštiti. Iako je formalno zaštićena od šezdesetih godina prošlog veka, u praksi šuma zapravo nije pod zaštitom i niko se o njoj trenutno ne stara. Opet se ispostavlja da ne možemo da zaštitimo nešto što je već zaštićeno. Ne postoje podzakonski akti i suštinska volja da neko to sve finansijski pokrije, iako su ulaganja minimalna“, kaže Pavlović. Ostaci kalcifikovanog drveta su iz vremena paleolita, a ima naslaga starijih i od milion godina.

„Ti komadi drveta su laki, ali su tvrdi kao granit i zbog toga ih je lokalno stanovništvo koristilo kao odličan oštrač za brušenje kosa.

Pretpostavlja se da je brdo iznad Mataruške banje „Lojanik“ nastalo u vulkanskoj aktivnosti, usled čega je drvo postalo kamen.

„Ovo okamenjeno drvo je zaustavljeno na pola puta da postane poludragi kamen, a ima indicija da su na ovom području i takva nalazišta. Mi želimo da se šumi posveti pažnja koju zaslužuje, ali najveći problem jeste što na zemljište na kome se nalazi delom polaže pravo država, a delom privatni vlasnici, što dovodi do njegovog devastiranja“, kaže Miroslav Pavlović.

Prema brojnim studijama, kameno drvo je nastalo prolaskom mineralnih voda kroz naslage vulkanskog pepela, što je tokom hiljada godina dovelo do toga da se nekada živi organizam pretvori u materiju tvrđu i od kamena.

Nad Kamenom šumom u međuvremenu je narasla crnogorica i listopadna šuma, ali ostaci kalcifikovanog drveta i dalje čuvaju tragove prošlosti i dalekih vremena.

A možda i drago kamenje…


Autor: Jelena Vučićević; Sputnjik
Foto: Ekološko društvo "Ibar"