Zarazne bolesti kojih treba da se čuvate na putovanjima

Odlaskom u druge države i drugačije klimatske zone od vaše, često ste izloženiji bolestima. Umanjite svoju izloženost oboljenjima tako što ćete pažljivo isplanirati svoj put i preduzeti neophodne mere predostrožnosti. Bolesti koje nisu prisutne ili česte kod nas, kao što su žuta groznica, malarija ili besnilo u nekim delovima sveta sasvim su uobičajene.

Sledećih deset bolesti predstavljaju najčešće boleti kod putovanja u druge države. Ovde možete pronaći i savete kako smanjiti rizik od njih.
Putnička dijareja
Ovo je najčešća bolest kod putovanja u inostranstvo, naročito u slabije razvijene zemlje. Uzrokuje je konzumacija zaražene vode ili hrane. Najrizičnija hrana je ona koja nije dovoljno skuvana, ili ona koja je dugo stajala na sobnoj temperaturi.
Osobe koje pogodi putnička dijareja trebaju da piju što više tečnosti kako bi izbegli dehidrataciju. U najvećem broju slučajeva putnička dijareja prođe nakon nekoliko dana. Rizik možete smanjiti tako što ćete voditi više računa o higijenskim uslovima hrane i vode koju konzumirate.
 
Malarija
Ovo je jako ozbiljna, ponekad i fatalna bolest. Uobičajena je u tropskim krajevima, a dobija se ugrizom ženke malaričnog komarca koji nosi parazita koji se zove plazmodium. Većina ljudi zarazi se malarijom jer ne uzmu tablete, ili uzmu pogrešne, kada odlaze u rizična područja.
Konsultujte se sa svojim doktorom kako bi vam preporučio odgovarajuću zaštitu protiv malarije. Izbegavanje ugriza komaraca takođe umanjuje rizik.
 
 
Denga (Tropska groznica)
Ovo je virus koji takođe prenose zaraženi komarci. Bolest je karakteristična za predele Jugoistočne Azije, Kariba i Južne Amerike. Simptomi uključuju groznicu, glavobolju, bol u mišićima i zglobovima, a u nekim slučajevima i osip.
Bolest obično traje nekoliko dana, a ozbiljnije komplikacije nisu uobičajene. Najbolji način da izbegnete Dengu jeste da izbegavate ugrize komaraca.
 
Hepatitis A
Hepatitis A predstavlja virus koji se unosi u organizam konzumiranjem hrane ili vode zaražene ljudskim izmetom. Hrana koja raste blizu tla, kao što su jagode ili salata posebno su rizične. Jako rizičnim smatraju se i ostrige i školjke.
Zaražene osobe mogu proširiti virus ukoliko se nehigijenski ponašaju. Rani simptomi uključuju malaksalost, gubitak apetita, mučnina i groznica, pre napada žutice. Vakcine protiv Hepatitisa dostupne su svima i trebali bi ih imati u vidu pre putovanja.
Hepatitis B
Ovo je jedan od najrasprostranjenijih virusa širom sveta i glavni uzrok bolesti jetre i raka jetre. Simptomi su slični onima kod gripe, zatim tu je gubitak apetita, mučnina, dijareja, bol u stomaku i žutica.
Virus se prenosi sekualnim odnosom, transfuzijom krvi, zaraženim iglama (uključujući i igle za tetoviranje), te loše sterilizovanom medicinskom i zubarskom opremom.
Visoko rizični predeli uključuju supsaharsku Afriku, Jugoistočnu Aziju i pacifička ostrva. Dostupna je vakcina za one koji su u riziku od Hepatitisa B.
 
Tifoidna groznica
Potencijalno fatalna bolest koju izaziva bakterija Salmonela tifi. Tifoidna groznica dobija se konzumiranjem hrane ili vode u predjelima sa lošim sanitetskim uslovima. Indijski potkontinent ima najveću rasprostranjenost tifoidne groznice.
Simptomi uključuju iznenadnu groznicu, jaku glavobolju, mučninu, bol u stomaku, gubitak apetita, zatvor ili dijareja. Preporučuje se da se vakcinišete ukoliko posećujete rizična područja.
 
Žuta groznica
Viralno oboljenje koje prenose inficirani komarci u tropskim regijama supsaharske Afrike, i Južne Amerike. Rani simptomi uključuju bolove, groznicu, glavobolju, anoreksiju, mučninu i povraćanje.
U ozbiljnijim slučajevima simptomi mogu dovesti do prestanka rade pojedinih organa, te do smrti. Prevencija se radi vakcinacijom, koja je kod nekih regija uslov ulaska u pojedine države.
Doktori preporučuju pripremanje za put četiri do šest nedelja pre odlaska, naročito ukoliko pripreme podrazumevaju i vakcinaciju. Vakcinacija predstavlja samo jedan deo zaštite od zaraznih bolesti.
Mnoge zarazne bolesti prenose se preko zaražene hrane i vode, ili preko ugriza insekata.
Možete smanjiti rizik od ovih bolesti i pridržavajući se sledećih uputstava:
-nemojte piti ili koristiti za pranje zuba vodu iz česme u zemljama sa lošim vodovodnim i kanalizacionim sistemima. Koristite flaširanu ili filtriranu vodu
-ne stavljajte led u pića. Flaširani sokovi su obično sigurni, kao i prokuvana voda te pića napravljena sa prokuvanom vodom
-ne jedite salate, nekuvano voće i povrće ukoliko ih niste oprali ili oljuštili sami
-ne jedite hranu koja je stajala na sobnoj temperaturi u toplim krajevima, niti hranu koja je bila izložena muvama
-nemojte piti nepasterizovano mleko, sir, sladoled i druge mlečne proizvode, sirovu ili loše skuvanu morsku hranu.
Besnilo
U pitanju je virus koji napada nervni sistem. Nakon što dopre do mozga izaziva oticanje, zapaljenje i smrt. Virus se nalazi u slini zaraženih životinja, najčešće pasa ili slijepih miševa, i prenosi se ugrizima ili ogrebotinama.
Najrizičnija područja su Afrika, Azija i Južna Amerika. Preporučuje se vakcinacija ukoliko putujete u visokorizična područja. Ukoliko vas ugrize potencijalno zaražena životinja, isperite ranu sapunom i vodom i potražite hitnu medicinsku pomoć.
 
Meningitis
Meningitis je zapaljenje sluznice oko mozga i kičmenog stuba, koju izazivaju razni tipovi bakterija i virusa. Simptomi uključuju nagle pojave groznice, jake glavobolje, mučnina i povraćanje. Bakterije se prenose sa jedne osobe na drugu kašljanjem, kijanjem ili intimnim poljupcima.
Najrizičnija područja za meningitis su supsaharska Afrika, gde se na godišnjem nivou dešavaju epidemije. Za ljude koji putuju u visokorizična područja dostupne su vakcine, iako je rizik od oboljenja za turiste prilično mali. Vakcinacija protiv meningitisa je uslov ulaska u države za hodočasnike koji idu u Hadž ili Umru.
 
IZVOR: Žena Blic

Najnovije

reklama banija

budihuman