Lepote moskovskog metroa

Moskovski metro je podzemna železnica sa najvećim brojem prevezenih putnika na svetu. Na ukupno 325,4 km pruge, 12 linija i 194 stanica, prosečnim radnim danom preveze se između 8 i 9 miliona putnika.
moskovski metro
Ipak ono što ga čini njaposebnijim metroom na svetu nije ni broj putinika ni dužina linija, već njegove spektakularne stanice. Svaka za sebe pravi je mali muzej na otvorenom.

Kosmomolskaja metro stanica

kosmopolskaja
Foto: insta_rad_k
Osam velikih panela na plafonima Kosmomolskaja metro stanice inspirisani su značajnim osobama ili događajima vezanim za rusku prošlost, pa su tako oslikani Aleksandar Nevski i legendarna bitka protiv Napoelonove vojske na reci Borodin 1812. godine. Stanica koja se nalazi na 37 metara dubine otvorena je 30. januara 1952. godine. U samoj stanici nalazi se i Lenjinova bista. Njen tvorac, arhitekta Aleksej Duškin, za izvanredna dizajnerska i arhitektonska rešenja nagrađen je Staljinovim priznanjem.

Majakovskaja metro stanica

majkovskaja 1
Majakovskaja stanica nalazi se u samom srcu današnje Moskve. Otvorena je 11. septembra 1938. godine. Projekat za ovu stanicu urađen je u sklopu druge faze širenja moskovskog metroa. Nalazi se 33 metra ispod zemlje i ima jako zanimljivu prošlost. Tokom drugog svetskog rata bila je korišćena kao sklonište. Na godišnjicu Oktobarske revolucije 1941. Staljin je održao govor pred velikim brojem partijskih lidera i okupljenih građana. I njen idejni tvorac je Aleksej Duškin. U samoj stanici nalazi se i bista pesnika Vladimira Majakovskog. Njegova pesma "Moskovsko nebo" bila je inspiracija za ukrašavanje plafona.

Kievskaja metro stanica

kievskaja
Ova stanica ima je dobila po obližnjem železničkom terminalu, a deo je Koltsevaja linije metroa. Projekat za nju izabran je na konkursu u Ukrajini. veliki mozaici koji je krase slave rusko-ukrajinsko prijateljstvo i imaju pozlaćene linije. Na kraju platforme nalazi se bista Lenjina.

Novoslobodskaja metro stanica

Novoslobodskaja
Aleksej Duškin, arhitekta stanice, dugo je želeo da upotrebi vitraže u dekorisanju metro stanice. Prvi crteži datiraju iz vremena pre Drugog svetskog rata puta. Uz pomoć mladog arhitekte Aleksandra Strelkova, 1948. godine, Duškin je upoznao poznatog umetnika Pavela Korina, koji je pristao da osmisli dela za vitraž panele. Prema njegovim nacrtima, 32 panela koliko ih ima uradili su letonski umetnici. Svaki vitraž, okružen mesingom, postavljen je u jedan od stubova stanice i osvetljen iznutra. Na kraju platforme je mozaik Pavela Korina na kome piše "mir u celom svetu." Vitraž paneli, mozaik, mesing kao i elegantni lusteri pažljivo su očisćeni i restaurirani 2003. godine.

Elektrozavodskaja metro stanica

Elektrozavodskaja
U sklopu treće faze gradnje moskovskog metroa, izgrađena je metro stanica Elektrozavodskaja. Otvorena je 1944. godine, u vreme Drugog svetskog rata: Delo je arhitetkte Vladimira Šušokova koji je preminuo pre nego što je stanica završena. Ime je dobila po elektro industriji koja se nalazi u blizini, a zamišljena je kao kombinacija art deko stila i staljinističke arhitekture. Zatvorena je na godinu dana početkom 2007. godine kada je kompletno renovirana.

Arbatskaja metro stanica

Arbatskaja
Arbatskaja metro stanica najdublja je stanica moskovskog metroa, s obzirom da se nalazi na 41 metar dubine. završena je mesec dana nakon Staljinove smrti, a originalna ideja bila je da ovaj prostoru bude bunker. Osim što je najdublja, ova stanica je i druga najveća, ali i jedna od najlepših, zahvaljujući baroknom stilu sa elementima staljinističkog dekora.

Rumancevo metro stanica

Rumancevo
Kako se ruski metro širi, tako su i nove metro stanice projektovane u skladu sa novim standardima, ali i novim trendovima u arhitekturi. Među poslednjim koja su otvorene je i stanica Rumancevo u dec embru 2015, koja stilski nimalo ne liči na slavne metro stanice iz centra grada. Njen dizajn je oštrih linija i vedrih boja, a kao i većina modernih metro stanica urađen aje u minimalističkom stilu.
Izvor: M.B.; Blic Online
Foto: insta_rad_k, Wikipedia.

Najnovije

reklama banija

budihuman