Piza - grad čudesa

Piza je ravničarski grad, moderan u punom smislu reči, sa svojim izgledom udobnosti, celovitosti i pravilnosti, ali i monotonije. Obala Arna, koja na tom mestu pravi jednu veličanstvenu upečatljivu krivinu; kuće sa zelenim žaluzinama, sa žutim ili smeđim malterom ili, tačnije, dvorci, pošto sva ta zdanja imaju karakter monumentalnosti, navodi pisac Miloš Crnjanski u putopisu "Ljubav u Toskani", opisujući grad smešten u italijanskoj regiji Toskana, na desnoj obali reke Arno.
Piza 7
Iako u gradu postoje brojne crkve, mostovi, fontane, iako je grad poznat kao univerzitetski, Piza je najpoznatija po Trgu čudesa na kojem se nalaze Krivi toranj, katedrala uzašašća blažene device Marije, krstionica svetog Ivana, te monumentalno groblje. Na putu do "najčudesnijeg" trga na svetu prolazite kroz gradske ulice, pored zidina kojima su opasani ovi sakralni objekti, a kada dođete do glavne kapije zidina, jednostavno ćete ostati bez reči (često se može čuti uzvik čuđenja kod turista, te anegdote kažu da se Trg čudesa upravo tako zove jer se ljudi čude i dive lepoti koju vide pred sobom), jer takvu arhitekturu nećete videti drugde.
 
Vodiči će vam ispričati da je temelje Krivog tornja, koji je u stvari zvonik katedrale, postavio arhitekta Bonano Pizano 1173. godine i na njemu radio do 1185, kada je iznenada nestao, ostavljajući građevinu nezavršenu. Ne postoje tačni podaci o tome da li je Bonano zaustavio radove zbog toga što je shvatio da se toranj naginje ili je možda umro.
 
Tako je toranj, napola završen, stajao 90 godina sve dok drugi arhitekta, Guljeljmo de Instrik, nije odlučio da se angažuje na ovom projektu. Godine 1250. nekoliko arhitekata je pokušalo da ga ispravi, ali je on i dalje tonuo. Izgradnja je završena 1360. godine, a toranj je danas visok 55 metara, broji osam spratova, 249 stepenica, te sedam zvona. Do 1990. godine, toranj u Pizi se toliko nakrivio da su zvaničnici morali da ga zatvore za posetioce i pokrenu sanacione radove. Inženjeri su uspeli da smanje nagib, a toranj je ponovo otvoren za posetioce i turiste u decembru 2001. godine, sa četiri metra nagiba. Arhitekta Mikele Jamiolkovski tada je kazao da je "svetu vraćeno jedno od najvrednijih umetničkih djela".
 
Kada se nađete kod Krivog tornja, bićete počastvovani što stojite na istom mestu gde je stajao i astronom, fizičar, matematičar i filozof Galileo Galilej, koji je u Pizi rođen 15. februara 1564. godine. Samo pogled dalje od tornja, nalazi se katedrala uzašašća blažene device Marije. Fasada ovog bisera arhitekture je od sivog mramora i belog kamena. Unutrašnjost katedrale je impozantna, a popločana je belim i crnim mramorom, svod je pozlaćen, dok je kupola oslikana freskama. Kada ste videli bravure slavnih italijanskih umetnika, samo nekoliko koraka dalje je i krstionica svetog Ivana, kružna građevina od belog mramora, započeta 1153. godine, a završena u 14. vijeku. Najveća je u Italiji, a viša je i od Krivog tornja. Unutrašnjost krstionice je začuđujuće jednostavna i veoma akustična. Brojni turisti koji pohode Pizu mišljenja su da se sve što treba videti u gradu na reci Arno nalazi upravo na Trgu čudesa, dok drugi zagovaraju mišljenje da je Piza više od Krivog tornja. Ako nađete vremena, na turističkim punktovima uzmite kartu Pize i krenite u detaljnije otkrivanje ovog bisera Italije. Za kraj obilaska čudnovatog grada, pazarite suvenire - magnete, snežne kugle, priveske, razglednice - a na umu imajte da ove podsetnike na putovanja i čuvare uspomena van zidina koje ljubomorno čuvaju Trg čudesa možete kupiti za manje novaca nego u samom krugu zidina (za magnete ćete kod uličnih prodavaca izdvojiti jedan evro, a za male snežne kugle s motivom grada tri evra, dok su na "polju čuda" oni skuplji za jedan do dva evra).
 
Nakon što izaberete suvenir koji će vas podsećati na ovo putešestvije, izaberite kafić sa pogledom na sam trg, a u kojem ćete degustirati italijanske kafe, nadaleko poznati sladoled ili vina. Za kraj, kad budete izlazili iz okvira starih zidina i napuštali Trg čudesa, ono što vidite najbolje će opisati reči nobelovca Ive Andrića - tamo gde glatka površina okomitog zida napušta ravnu liniju i savija se lagano u prvi nagoveštaj zaobljenog svoda, tu je čovekova građevinarska veština prevazišla samu sebe i prestala da bude prosto slaganje kamena na kamen. Tu je počeo smjeli podvig ljudskog duha.

 

Izvor: Bojana Petković, Nezavisne Novine
Foto: Google slike, Nezavisne Novine

Najnovije

reklama banija

budihuman