Sintra: Mesto koje je očaralo i kraljeve

Isto ime i za živopisni gradić, planinu i celu šumovitu regiju. Sintra. Na turističkoj mapi Portugalije ona je nezaobilazno odredište. Ušuškana među brdima, specifične mikroklime, sa zbijenim kućama, uskim, strmim ulicama, fontanama, vrtovima, a pre svega sa dvorcima sve do 20. veka bila je utočite portugalskim kraljevima. Danas je prava turistička meka i inspiracija mnogobrojnim umetnicima.
Sintra 1
Portugalski vladari su bili opčinjeni Sintrom. Očarala ih je toliko da su u njoj gradili dvorce i palate, tvrdeći da je slikovita, neodoljiva, romantična, mistična, istovremeno i magična. Brdima koja je okružuju i posle toliko vekova dominiraju zidine mavarskog utvrđenja i sasvim sigurno večne palate Pena, jednog od sedam čuda Portugalije koja je pod zaštitom UNESKO-a.

- Ovde je nekako čudnovat spoj zelenila i arhitekture – smatra Rade Delibašić, turistički vodič agencije „Putnik“.- Jedno od glavnih odredišta turista je Nacionalna palata, kraljevski letnjikovac, čija spoljašnjost ne odaje utisak „čarobnog mesta“. Ali, kad se zađe u mnogobrojne odaje, vidi se sva raskoš i lepota jednog ovakvog, uistinu prelepog zdanja. Palata je izuzetno dobro očuvana. Njena izgradnja počela je u kasnom 14. veku i stalno je dograđivana. Otuda i ne čudi što su na njoj vidljivi gotika, maunelizam, renesansa i drugi stilovi.

Pre nego što iz Lisabona doputujete u Sintru (oko 30 kilometara), šumovitim krajolikom dominiraće stare vetrenjače koje su Portugalci adaptirali u kuće za odmor samo da bi bili što dalje od gradske buke. Oni koji, osim odmora, žele da se bave povrtarstvom, spas od vetra sa Atlantika potražili su u zasadima trske koja jedina može da ih sačuva od orkanskih oluja. Ceo kompleks pretvoren je u nacionalni park u čijim šumama je zabranjen lov, ali je zato moguće sa mnogih drveća skidati plutu. Portugalija je među najvećim svetskim proizvođačima plute.
Sintra 2
Različite epohe i različiti stilovi gradnje. Ovde će vam reći da su u Nacionalnu palatu najviše ulagali kraljevi Žoao I i Manuel, mada su je i ostali vladari dograđivali, ulepšavajući zidove keramičkim pločicama. Jedna od najvećih i najlepših kolekcija azulejos pločica je upravo u ovom zdanju. Najpre su one bile plavo-bele, a kasnije su ih izrađivali u raznim bojama i sa raznim motivima. Pločice su simbol Portugalije. Ima ih svuda: na fasadama ili u unutrašnjosti zgrada, u crkvama, na plafonima i podovima, na fontanama. Kralj Manuel ih je doneo iz Španije i one su odmah našle mesto u rezidenciji.

- Dve prostorije u Nacionalnoj palati plene pažnju turista. To su dvorana svraka i dvorana labudova – primećuje naš sagovornik.- Plafon u dvorani labudova je oslikan ovom pticom i u njoj su se održavali balovi i velike svečanosti. Kad je reč o dvorani svraka, svaka u kljunu nosi mali papir na natpisom „sve za dobro“. To su bile reči kralja Žoaoa kad ga je kraljica zatekla sa dvorskom damom. Zašto baš na plafonu ima 136 slika sa svrakama, do danas je ostala enigma.

Spavaća soba kraljevskog para, pa ogromna kuhinja, mnoštvo slika, porculanskih tanjira i vitrina sa skupocenim poklonima koje su kraljevi dobijali ili su im podanici donosili iz mnogih zemalja. Portugalija je nekad bila kolonijalna sila koja se prostirala na četiri kontinenta, računajući i evropski. Zato i nije neobično što je mnogo dragulja, mnogo vrednih predmeta kraljevima stizalo baš iz bivših kolonija.

Kad se, posle detaljnog razgledanja, napusti Nacionalna palata, treba videti ono što je takođe karakteristično za Sintru. Pre svega, uske ulice sa starim kućama na čijim balkonima su cveće i veš koji se suši na štrikovima, ali su tu i prodavnice suvenira i malene radionice iz kojih se čuje legendarni fado – tradicionalna portugalska muzika. Bez restorana se naravno ne može zamisliti ni Sintra. U odnosu na Lisabon, cene su ovde znatno veće. Dva kapućina koštaju, recimo, 8,5 evra. Velika navala turista donela je i veće cene, makar što se u teskobnim radnjama mnoštvo suvenira može naći po pristupačnim cenama.

Turisti oštrog oka i velike radoznalosti zapaziće u ovom mestu sekvoju koja je napunila vek trajanja, ali i odaje kraljice Amalije, parkove, maurske zidine. Možda baš ovde, među tolikom patinom i raskošnim dvorcima treba probati kolač „bolo de bolača“. Portugalci su odavno poznati kao majstori za kolače i za razne vrste peciva. U Sintri, susednom Kaškaišu, kao i u Lisabonu bezmalo na svakom koraku se mogu videti kafići u kojima se prodaju kolači, pecivo i dobra kafa.
Sintra 3
Visoki pošumljeni brežuljci vekovima već okružuju Sintru. Klima jeste planinska, ali je i Atlanski okean gotovo na dohvat ruke. Od 15. do 19. veka su to shvatili i portugalski vladari posle čega su odlučili da ovde zidaju svoje letnje rezidencije. Sadašnja Sintra izgleda kao iz nekog starovremskog žurnala: istorijski spomenici, Palata da Pena, fontane, tvrđava Mouros, kuće neobičnog izgleda i još neobičnijih fasada. Sve je to bilo dovoljno da grad i njegovu okolinu 1995. godine UNESKO proglasi svojom baštinom. Posebno je zanimljiv kvart Estefanija oko železničke stanice u kojem je i Gradska kuća. U velikom javnom parku umetnici nude svoja dela, pa gotovo da nema turiste koji ne kupi sliku, suvenir ili unikatne proizvode od plute.

Tri fontane, crkve, muzeji, reka turista na svakom koraku. Autobusi i automobili jedva se mimoilaze na ulazu u centar ovog gradića. Ono što svakako ovde treba videti je Muzej igračaka, po mnogima jedinstven u svetu. U njemu je oko 20.000 igračaka iz raznih perioda i iz raznih delova sveta. Svakog od posetilaca vraća u period detinjstva, jer je imao ili bar video neku od igračaka koja je sada muzejski eksponat. Za one koji ne vole uzbrdice, Sintra nudi razgledanje kočijama, vozićem ili autobusom 434 kojim ćete stići do Pena palate i Maurskog dvorca. A kad poželite da se malo rashladite, tu su tri neobične česme: fontana Sabuga, fontana sa pipom i Maurska fontana.

Kad se umorite od razgledanja, kad ste već prilično napunili memorijsku karticu svog foto-aparata, jer ovde gotovo da nema šta ne treba fotografisati, a vi u jedan od mnogobrojnih restorana. Oni koji su već pohodili Sintru preporučili su nam da probamo popularnu portugalsku supu „kaldo verde“ koja se priprema od pirinča, kelja i morskih plodova. Vredelo je poslušati takav savet!

DVA DIMNjAKA
Sintra 4
Za Nacionalnu palatu su karakteristična i dva ogromna dimnjaka koja se nalaze iznad kuhinje. Oni su „odavali“ vlastelu da li su u rezidenciji ili nisu. Jer, ako bi iz njih kuljao dim, znači da su u palati i da se za priprema bogata trpeza. Kuhinja je sačuvala mnoge autentične eksponate, od posuda i mermernih stolova za pripremu hrane preko šporeta do mesta na kojima se hrana čuvala kako bi se pred vladare i njihove porodice iznosila topla.

JAGMA ZA SUVENIRIMA

Osim u Nacionalnoj palati, mnoštvo sada eksponata, a nekada bogatih darova je i u drugim dvorcima i letnjikovcima. Tu su slike, lusteri, porculan, nameštaj. Mnogi eksponati, posebno pločice, urađeni su i kao suveniri. Gužva u prodavnicama suvenira je uvek velika, tako da je, osim ulaznica za palate, i to jedan od prihoda koje Sintra ubira od turizma.
Piše: Miroslav Stefanović; Večernje Novosti
Foto: Večernje Novosti

Najnovije

reklama banija

budihuman