Le Šo de Fon: Svetska prestonica skupih satova

Le Šo de Fon ( La Chaux-de-Fonds), gradić u Švajcarskoj, nije samo turističko mesto, kako deluje na prvi pogled. Kako se nalazi u srcu jednog od najlepših švajcarskih regiona, ovo mesto ima veliki broj turisitčkih atrakcija.
La Chaux de Fonds 01
Ovo mesto je iznedrilo veliki broj velikana, poput Ševrolea, osnivača poznate istoimene auto-kompanije, koji je živeo u ovom mestu sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka.
 
Ovo je i rodno mesto Bleza Sandrara, poznatog književenika, ali i Le Korbizjea, oca arhitektonskog modernizma.
 
Za gradić od 37.000 stanovnika samo ovi slavni sugrađani su dovoljni da privuku turiste. Međutim, ipak, ono po čemu je Le Šo de Fon najpoznatiji jeste industrija satova, jer je ovo mesto gde se prave najskuplji satovi na svetu.
 
Štaviše, iako mnogi nisu čuli za njega, ovo je svetska prestonica satova, jer poznate kompanije kao što su "Rolex", "Patek Philippe", "Tissot", "Girard-Perregaux", "Ebel" i "Omega" ovde imaju svoja sjedišta, a neke su i osnovane upravo u ovom gradiću.
La Chaux de Fonds 06
I dok su prve najpoznatije sajdžijske radnje u Švajcarskoj osnovane u Ženevi, koja se nalazi oko 150 km severozapadno, ovaj gradić važi za mesto gde se postavlju svetski standardi kada je reč o izradi najboljih i najskupljih satova.
La Chaux de Fonds 11
Zanimljivo je da je Danijel Žanrišar, koji je bio poznat kao prvi sajdžija u ovom gradu, razvio sistem obuke pripravnika u sajdžijskim radnjama, i tako udario temelje industrije proizvodnje satova u ovom kraju.

Čak je i Karl Marks u svom delu "Kapital" gradić Le Šon de Fon naveo kao primer efikasne industralizacije, zaključujući da se u ovom gradiću proizvodi pet puta više satova nego u svim ženevskim radionicama. Danas, Le Šon de Fon ostaje administrativni, ali i "spiritualni" centar industrije satova.
Ono što je zanimljivo jeste da je urbanistički plan ovog grada urađen u skladu sa načelima industrije satova - racionalno i precizno. Tako je nastao plan pravilne mreže ulica otvorenog grada gdje se izmenjuju stambene četvrti s radionicama. Takav plan je omogućio prirodan prelaz iz manufakturne u industrijsku proizvodnju u 19. veku. To je izvanredan primer jednoindustrijskog manufakturnog grada koji je još živ i aktivan.
La Chaux de Fonds 12
Inače, najveći deo stanovnika grada radi upravo u industriji satova. Taj broj je ranije bio izuzetno velik. Naime, 1968. godine čak 11.000 stanovnika radilo je u raznim kompanijama za proizvodnju satova, što je činilo čak 47 odsto radno sposobnog stanovništva. Međutim, sredinom sedamdesetih taj broj se smanjuje pojavom kvarcnih satova koji su ozbiljno zapretili švajcarskoj tradicionalnoj industriji, jer su satovi bili skoro isto precizni, ali desetostruko jeftiniji.
 
Ipak, na ulicama ovog grada nećete videti skupe satove. Iako kompanije svojim radnicima poklanjaju skupe satove, malo ko ih nosi. Tako, recimo, kompanija "Girard-Perregaux" svojim radnicima za samo dve godine rada u kompaniji poklanja sat vredan oko 6.500 evra. Ipak, najskuplji sat koji ćete videti na ulicama Le Šon de Fona je "Tissot" i to onaj od nekih 450 evra.
Međutim, za stanovnike ovog grada to ima logike, jer je reč o stanovnicima koje krasi mentalitet radničke klase, koja je, istina, izuzetno dobro plaćena. Oni za razliku od ciriških bankara ili ženevskih diplomata ne uživaju u kićenju niti vole da pokazuju koliko imaju.

Izvor: Nezavisne novine, BBC
Foto: Google slike

Najnovije

reklama banija

budihuman