Ljubljana – „Evropa u malom“

Slovenija je u samom srcu Evrope i Slovenci imaju tu sreću da im je zemlja lako dostupna sa koje god strane sveta da se dodje. Iz Srbije do Ljubljane, koju često nazivaju skriveni dragulj Evrope, ima nešto više od 500 stotina kilometara, a to vam je dovoljan razlog da pređete tako malu razdaljinu i da dodjete u Sloveniju i upoznate se sa lepotama koje pruža ova alpska zemlja.
ljubljana
Ljubljana je jedna od najmanjih prestonica u Evropi, a Slovenija se, sa nešto više od dvadeset hiljada kvadratnih metara teritorije takođe ubraja u manje evropske države.
Slovenija ima mnogo toga da ponudi: Alpe, izlaz na Mediteran i Panonsku niziju. Ako idete kolima, čim izađete iz Hrvatske vrlo lako ćete shvatiti da ste ušli u “Evropu”, ili kako Sloveniju često nazivaju “Evropa u malom” jer je od svake evropske metropole usvojila ponešto: totalno drugi krajolici i spektakularni prizori koji će vas ostaviti bez daha. Prednost Slovenije je što je sve blizu, te za par sati možete promeniti nekoliko pejzaža.Dobra organizovanost prostora, urednost po nemačkom i austrijskom modelu je karakteristika Slovenija. Jednog trenutka ste na moru, već sledećeg na vrhu planine. Kvalitet života je na visokom nivou.

Ljubljana ima nešto više od 270.000 stanovnika. Grad se nalazi u centralnom delu Slovenije, u Ljubljanskoj kotlini, između Alpa i Jadranskog mora, na reci Ljubljanici. Ljubljana je kulturni, naučni, ekonomski, politički i administrativni centar Slovenije. Grad je podeljen u nekoliko kvartova, bivših opština, od kojih su najveće Šiška, Bežigrad, Vič, Moste-Polje i Centar. Simbol grada je Ljubljanski zmaj. Interesantan je podatak oko nastanka imena ovog grada: sami istoričari se ne slažu oko izvora imena Ljubljana. Po jednima, izvor treba treba tražiti u reči ljubljena, po drugima u pitanju je staro božanstvo Laburus, po trećima reč je došla iz latinskog izraza za reku koja poplavljuje: aluviana, neki pak misle da potiče od nemačkog Laibach – mlečni potok. U svakom slučaju, kako god nastalo ime, Ljubljana je grad koji u isto vreme ima sve ono što svaka veća svetska metropola može da ponudi, a istovremeno i mirniji tempo svakodnevnog života koji se sreće u manjim gradovima. Ljubljana će oduševiti svakog turistu jer će upoznavanjem ovog grada otkriti mesta puna energije, svežine i dobrog ukusa. Ljubljana je otvoren i gostoljubiv grad. Veliki broj turista koji svakodnevno dolaze u grad doprineo je širenju lepe reči.

Kao što pomenuh gore u tekstu Ljubljana je večita raskrsnica puteva između Alpa, Krasa i Panonije ka Jadranu i dolinom Save u unutrašnjost Balkana, a zapadno prema Italiji. Zato i ne čudi što joj tragovi sežu unazad pet hiljada godina i smenjuju se po epohama do čuvene rimske vojne i trgovačke Emone, pa do naseljavanja Starih Slovena. Ono što Ljubljaju izdvaja, od na primer nekih drugih prestonica, to je činjenica da nosi u sebi sklad celine – smenjuju se staro i novo u urbanističkim planovima, a pritom se poštuju uzajamne vrednosti, pa je lišena haotičnosti.
ljubljana1
Znamenitosti ima dosta, a gotovo sve važnije u Ljubljani možete obići peške, i to u jednom danu. Ovde vlada pravilo: “Svi putevi vode u Rim” – u slučaju Ljubljane to je Prešernov trg, centralni ljubljanski plato. Opuštena šetnja po gradu omogućiće vam da se detaljnije upoznate sa gostoljubivošću, prijatnim ambijentom gradskih ulica, trgova i parkova. Na Prešernovom trgu nalazi se spomenik čuvenom slovenačkom pesniku Francu Prešernu. Trgom dominiraju crvena fasada crkve sv. Frančiška, kao i balustrade Plečnikovog Tromostovja, a dalje se od njih odvajaju krivudave uličice Starog grada. Trostruki most je simbol grada i remek-delo je slovenačkog arhitekte Jožeta Plečnika. On je projektovao i uzanu tržnicu koja se pruža duž obale Ljubljanice. Dok šetate pored reke, zaljubićete se u idilični ambijent baroknih fasada, vrludave rečice, kafiće na otvorenom i umetnička dela koja krase centar grada. Ljubljanica je „reka sa sedam imena”, jer toliko puta ponire i ponovo izvire, svaki put pod novim imenom.

Mnogobrojni mostovi u Ljubljani navode turiste da iznova prelaze preko njih, a istovremeno se pred njima smenjuju različiti pejzaži i obalska uređenja. Za najlepši deo obale, gde se nekoliko stepenika blago spušta prema reci završavajući se svega nekoliko centimetara iznad vode, zaslužan je Jože Plečnik. Prvobitna namena ovakvog obalskog uređenja bila je da se olakša pristup vodi nekadašnjim stanovnicima naselja Trnovo i Krakovo zbog pranja veša, a danas Trnovski pristan postao je omiljeno mesto za porodične i romantične šetnje, odmor, rekreaciju... Ljubljanu možete obići i ploveći brodićem po istoimenoj reci. Svaki brodić ima vodiča, koji će vam u toku jednočasovne vožnje ispričati interesantne istorijske priče vezane za ovaj grad i anegdote o arhitektonskim zdanjima. Brodići su primamljivog izgleda – sa staklenim stranama i krovovima kako bi vam pružili jedinstvenu priliku da mostove sagledate sa svih strana.
Pesacka-zona-Ljubljana
Izvor slike, sajt Tt-Group

Kada ste u Ljubljani prepustite se uživanju u vinu, hrani, umetnosti, na čiju popularnost je verovatno uticala i blizina mora i Italije, te će vas to verovatno podsetiti na mediteranski šarm primorskih mesta. U Sloveniji se istorijski prepliću razne kulture te možete naći i najrazličitiju hranu. Najslađa je autentična slovenačka kuhinja. Tu su štruklji, pa prekomurska gibanica, kremna rezina, potica, jota. Uvek možete naći i poznatu klopu – burek, ćevape, kao i zapadnjačku hranu u vidu falafela i drugih svetskih poslastica.

Ljubiteljima istorijskih atrakcija preporučujem Tvrđavu na brdu koju još nazivaju i Ljubljanski grad, a koja je simbol grada. Do nje možete doći pešice uskim krivudavim puteljcima, vozeći se turističkim vozićem koji svakog sata polazi sa Prešernovog trga ili se provozati savremenom panoramskom uspinjačom. Tvrđava je nekada bila zamak, nakon toga rezidencija vladara i na kraju zatvor. Više puta je rekonstruisana. Zidovi ovog utvrđenja potiču čak iz rimskog perioda. Danas je tvrđava arhitektonski i kulturni spomenik od posebne važnosti i svakom posetiocu pruža neverovatan ugođaj i uživanje. Kada se popnete na istu, možete uživati u panoramskom vidikovcu prema svim delovima grada, pa i šire. Ne treba zaobići ni čuveni park Tivoli! To je predivno mesto do kojeg vas deli 10-15 minuta laganog hoda iz samog gradskog centra do predivne oaze za oči i dušu - pod konac sređen park koji se pruža u beskraj i pretapa u šumu.
Tromostovlje-Ljubljana
Izvor slike, sajt Tt-Group
U Ljubljani vredi videti i Narodnu galeriju Slovenije i Modernu galeriju Ljubljane, u kojima su izložena dela najvećih slovenačkih umetnika. U Metelkovoj ulici je velik centar kontrakulture, smešten u bivšem kompleksu JNA. Tu se prikazuju filmovi i održavaju predavanja, kao i koncerti uglavnom alternativne muzike. Interesantan podatak je da je Ljubljana prvi grad u Evropi gde je osnovana filharmonija (1701. godine). U mnoštvu starih građevina, ako imate vremena posetite, ili bar obiđite i: Biskupsku palatu (1512), Stiški dvorac (1629), Katedralu Sv. Nikolaja (1708), župnu crkvu Sv. Jakoba (1615), franjevačku crkvu (17.vek), Rotovž-većnicu (1484), Auerspregovu palatu (polovina 17.veka), Operu (1892) i mnoge druge atrakcije.

Zašto baš Ljubljana? Ako ste u nedoumici da li treba da posetite prestonicu Slovenije, onda će vam slogan koji možete pročitati na mapi grada pomoći: Where all of Europe meets! U Ljubljani ćete zaista, baš kako sam na početku teksta naglasila, moći videti obrise brojnih velikih evropskih gradova. Sređena kao Austrija pod konac, lepa kao Italija; mostovi će vas podsetiti na Firencu, u u Tivoliju ćete za trenutak pomisliti da ste u Šenbrunu, a onda ćete u Miklošičevoj naleteti na zgradu zbog koje ćete misliti da ste u Gaudijevoj Barseloni. I zaista, Ljubljana jeste sve to – Evropa u malom!
Autor: Milan Todorović
Foto: Tt-Group, Wikipedia

Najnovije

reklama banija

budihuman