Ajfelova kula

Ponos Pariza

Ajfelova kula


Može se reći da svaki grad na svetu ima neko posebno obeležje, nešto što ga čini posebnim - svoj zaštitni znak. Recimo, verujem da će se svi složiti, da su u Beogradu to Kalemegdan i spomenik "Pobednik". Pariz ima na svojim ulicama toliko prelepih i interesantnih zdanja da bi bilo neukusno neko posebno izdvajati. Međutim, istorija je vremenom napravila sopstvenu selekciju kada je u pitanju ovaj grad. Danas kad se spomene Pariz, prvo se pomisli na Ajfelovu kulu.
Gustav Ajfel
Ajfel je osnovao i razvio kompaniju specijalizovanu za izgradnju metalnih struktura. Upravo je njeno najveće dostignuće bila Ajfelova kula. Poslednjih 30 godina života, ovaj inženjer je posvetio eksperimentalnom istraživanju. Rođen je u Dižonu, 1832. godine. Završio je školu "Centralna škola umetnosti i ručne radinosti" 1855. godine, iste godine kada je u Parizu održan prvi svetski

sajam. Nekoliko godina je proveo na jugozapadu Francuske, gde je nadgledao radove na velikom železničkom mostu u Bordou. 1864. godine postaje samostalan sa zvanjem "konstruktor", odnosno, počinje da se bavi biznisom povezanim sa izradom metalnih konstrukcija. Njegova sjajna karijera je obeležena radovima u Portu, na vijaduktu preko reke Douro 1876. godine. Pored ovoga, njegov rad je je zaslužan i za postojanje garabitskog vijadukta sagrađenog 1884. godine, peštanske železničke stanice sagrađene u Mađarskoj, observatorijuma u Nici, kao i fantastične strukture "Kip slobode". Ipak, njegova genijalnost dolazi do izražaja prilikom gradnje "Ajfelove kule" 1889. godine. Krajem svoje biznis karijere, koju je obeležio propast projekta "Panama kanal", Ajfel je započeo aktivno da učestvuje u naučnom radu iz oblasti meteorologije, radiotelegrafije i aerodinamike. Umro je 27. decembra 1923. godine.
Ajfelova kula

 


"Ajfelova kula", ikona Pariza, je čudo dizajna i strukture, impresivno zdanje vredno svačije pažnje. Sa vrha kule pruža se pogled na ceo Pariz. Vratite se noću sa bocom "Merlota" i posmatrajte spektakularnu svetlosnu predstavu. "Ajfelova kula" je viša od 1000 stopa, ima dva restorana, prodavnicu suvenira, poštu, prodavnicu hrane, i mesto odakle možete razgledati grad.
Najpoznatija svetska kula je gvozdena masa dizajnirana od strane Gustav Ajfela. Bila je najviša svetska građevina do 1930. godine, kada je sagrađena "Krajsler" zgrada, u Njujorku. Pariska kula se suočila sa kritikama, pogotovu sa umetničkim svetom Pariza, koji je kulu zvao "uistinu trulom uličnom svetiljkom". Na sreću, veliki pisac Gi de Mopasan je imao običaj da ruča na kuli svakog dana, jer je to bio jedini mogući način da vidi ceo grad, koji inače nije mogao ni sa jednog drugog mesta. Kritičari su ubrzo zanemeli, pošto je kulu posetilo dva miliona ljudi 1889. godine. Danas je "Ajfelova kula" ikona Pariza koja ponosno reprezentuje grad.

 


Pedeset tona boje je upotrebljeno tokom pet godina, da bi se ofarbala kula. Konstantno osvetljenje se isključuje svakih sat vremena tokom noći. Kula ima dva restorana - "Visina 95", koji se nalazi na 95 metara nadmorske visine, a na drugom spratu je restoran "Žil Vern". Na prvom spratu se nalaze prodavnice suvenira, hrane, pošta. Na najvišem spratu, zajedno sa mestom odakle se pruža pogled na grad, nalazi se replika Ajfelove kancelarije, zajedno sa njegovom voštanom figurom.
Ni jedan pariski, turistički vodič ne bio svoj posao obavljao dobro, ako ne spomene i ostale pariske atrakcije kao što su: "Pantenon", spomenik posvećen istorijskim ličnostima Francuske, "Notrdam" katedrala, katedralu sa neverovatnim enterijerom, "Trijumfalnu kapiju", koja se nalazi na "Jelisejskim poljima".

 


Takođe, vrlo bitno napomenuti je i neke od muzeja. Najpoznatiji je gigantski "Luvr", gde se nalazi slika "Mona Liza", a ništa manje poznat nije ni "Nacionalni muzej umetnosti Žorž Pompidu", dom moderne umetnosti.
"Ajfelova kula" i danas predstavlja čudo, diku i ponos glavnog grada Francuske. Iako na početku dosta osporavana, ova građevina je prepoznatljiva na svakom prospektu grada, na svakoj fotografiji, na svakom umetničkom delu. Ustvari, ona svojom pojavom predstavlja simbol, ne samo Pariza, već cele Evrope.

Napisao: Marko Radovanac ; putovanja.info

Najnovije

reklama banija

budihuman