Svet iz limburške bajke

Mastriht - dragulj juga Holandije krasi bogata kultura, nestvarna lepota i gostoljubivi stanovnici. Mestu na obali reke Mas, u kojem je ugovorom iz 1992. godine rođena Evropska unija, prestižni šarm pre svega daje gostoljubivost stanovnika.
alt
Holandija, ali na malo drugačiji način, sinonim je za Mastriht. U glavnom gradu brdovite provincije Limburg, smeštenom između Belgije i Nemačke, prošlost se ne zaboravlja, na budućnost se misli, pa opet - život teče u laganom ritmu. Mestu na obali reke Mas, u kojem je ugovorom iz 1992. godine rođena Evropska unija, prestižni šarm pre svega daje gostoljubivost stanovnika. A ima ih - 120.000. O ovom "faktoru" se uvek govorilo, ali je zvanično potvrđen pre tri godine, kada je holandski turistički biro Nederlend obelodanio rezultate istraživanja. Oni su, jasno i glasno, pokazali da Mastriht zauzima četvrto mesto na listi najgostoljubivijih gradova kraljevstva. Zato ne iznenađuje reka putnika-namernika koja se ovude sliva, kao i podatak da mnogi požele da kofere trajno raspakuju baš u ovom delu zemlje lala, klompi i vetrenjača.
Naši turisti, prvenstveno studenti koji u visokocenjenom univerzitetskom centru upisuju ocene u indeks, porede ga sa Novim Sadom. Pripisuju mu vojvođansku pitomost i raduju se što nije mala varoš, ali se ipak može obići peške. Zato, ako odlučite da zakoračite u ovu limburšku bajku, znajte da ćete je doživeti bez laktanja u prevozu ili brige o parkiranju automobila. Prostrana je, a opet - svaki kutak je lako dostižan. I do svakog se uglavnom stiže posle opipavanja "pulsa" života na glavnom trgu - Vrijthof.
alt
Kao što Beograđani vole da se sastaju kod sata, tako se ovde lokalci nalaze kod njihovog kultnog velikog "časovnika". Pogled iz prijatnih kafića puca pravo na građevine koje Mastrihtu dižu cenu. Najupečatljivija je svakako Bazilika Svetog Servatijusa, koja je nikla na grobu prvog holandskog biskupa po kojem je dobila ime. Njena prošlost datira iz 14. veka, a crkva, koja čuva bogatu riznicu Servatijusa, podjednako je primamljiva i za hodočasnike i za uživaoce u arhitekturi. Ako je romanika po vašem ukusu, onda će vam se posebno dopasti. A ako vam je, pak, draža gotika, onda se pomerite samo nekoliko koraka i dušu nahranite pogledom na Crkvu Svetog Jovana, koju zovu bliznakinjom one prve. Zbog prepoznatljivog crvenog tornja, koji se diže u visinu od 70 metara, ova građevina krasi gotovo sve razglednice, magnetiće i suvenire. Kako je u ovom kraju katoličanstvo sačuvalo poziciju dominantne religije, crkve su nedeljom pune vernika. 
 
Sigurno je da nećete napustiti Vrijthof, a da pre toga ne spazite istoimeni muzej dekorisanog nameštaja, srebra, slika, porcelana i keramike iz 17. i 18. veka. On privlači pažnju na prvi pogled, jer zgrada u kojoj je smešten spada u najstarija mastrihtska zdanja i pažljivo je čuvana. Ovo je inače bio Muzej španske vlade, a kako je kralj Karlo Peti, u periodu između 1520. i 1550. godine, tu redovno boravio, ostavio je neizbrisiv trag.
 
Trgova u Mastrihtu ima u velikom broju, ali drugi po značaju i frekventnosti je - Markt. Njegov najjači adut je Gradska kuća, koja čuva duh 17. veka iz kojeg je potekla. Pravu draž ovom kvartu, ipak, daje činjenica da često "ustupa" mesto pijačnim tezgama, kada sve vrvi kao u košnici. Frejdhmart se održava svakog petka i najpoznatija je pijaca u Mastrihtu, a okuplja kupce iz svih okolnih mesta.
 
Simbol grada, koji status najstarijeg mesta u Holandiji ravnopravno deli sa Nejmegenom, jeste kameni most preko reke Mas - Sent Servas brug. Njegova "krštenica" je iz 13. veka, što ćete najpre saznati od "čamdžija" - dobrih poznavalaca znamenitosti Mastrihta, koji u turističke svrhe plove i do Belgije. Dok vas brodićima voze po reci, po kojoj je nastalo ime grada, s ponosom će vam održati čas istorije i naglasiti da je kulturni život ovde i danas veoma živ. Uostalom, u to ćete se uveriti dok, makar i slučajno, budete "sretali" veliki broj ateljea, muzeja, pozorišta, galerija... Najposećenije mesto kulture je Bonefanten muzej, koji čuva dela najpoznatijih Flamanaca - Rubensa, Van Dajka, Jordansa... Za osam evra, koliko košta ulaznica, videćete i slike i skulpture modernih umetnika. Prirodno-istorijski muzej ima svoje posetioce, koji za pet evra uživaju u prikazima najrazličitijih fosila - "svedoka" razvoja Limburga.
alt
Ono po čemu je Mastriht definitivno prepoznatljiv jesu gradske zidine. Priroda je ovde zadivljujuće lepa, a poseban melem za dušu predstavlja mini zoo-vrt, u kojem se naročito šepure paunovi. Ako ste spremni na avanturu, popnite se na Brdo Svetog Petra, odakle je pogled očaravajući. Francuzi su još u 17. veku ovde podigli utvrđenje, a ispod njega prokopali mnoštvo tunela. Taj sistem se raširio po svim brdima oko Mastrihta, tako da je gotovo čitav grad opasan tunelima, kroz koje će vas najbolje sprovesti turistički vodiči. Oni će vam približiti ovaj "paralelni" svet stalaktita i stalagmita, kazamata, topova...
 
Ako se odlučite da grad istražite bez pomoći vodiča, meštani će vam svakako biti od velike pomoći. Gostoprimljivost će vam dokazati odgovorima na sva vaša pitanja, od njih ćete saznati i da Mastriht nazivaju draguljem juga. Lokalci vole sebe da predstave kao sofisticiranu rasu drugačiju od severnjaka, a kao argument za to navode činjenicu da čuvaju ostatke rimske i španske prošlosti, belgijsku i francusku arhitekturu,ponose se brdašcima, zbog čega im je i reljef drugačiji, ne beže od kosmpolitske trpeze...
Istina je da se u njihovim restoranima nalazi široka ponuda internacionalne kuhinje, ali tu su i tradicionalna jela. Njihov specijalitet nad specijalitetima je limburška pita, filovana višnjama, jabukama, kajsijama ili šljivama, koja "provocira" na svakom koraku. Dok ste u Mastrihtu, ne zaboravite da uživate u čuvenim holandskim sirevima, a ako želite da probate i lokalno piće, potražite belo pivo, koje slovi za veoma pitko i ukusno. Pravi gušt je kada ga pijete na trgu Vrijthof, u najstarijem kafiću u gradu Caf In den Ouden Vogelstruus, koji postoji još od 1730. godine. Ako ste još u društvu lokalnih stanovnika, osetićete da ste već postali deo prijatne limburške priče.
 
BICIKLOM DO NEMAČKE
 
Grad se nalazi na samo dva kilometra od Belgije, a tu je smeštena i unutrašnja belgijska granica Flandrije i Valonije. Biciklističke staze su odlično uređene, tako da za čas i vrlo bezbedno možete preći iz jedne zemlje u drugu. A ukoliko iznajmite bicikl i provozate se 15 kilometara ka istoku, ući ćete u Nemačku. Prvi grad je Ahen, a do njega možete da dođete i gradskim autobusom broj 42. Još malo vožnje i stigli ste u Keln.
 
BURNA ISTORIJA
 
Istorija Mastrihta je bila veoma burna, još od srednjeg veka, kada je grad imao po dva gospodara - biskupe Liježa i vojvode Brabanta. Status grada je dobio 1204. godine, a vremenom su ulogu vojvoda Brabanta preuzeli holandski generali. Naročito burno je bilo u 17. veku, kada je 1673. godine Luj 14 opkolio Mastriht. Posle šest godina, grad je ponovo bio holandski, da bi 1815. postao deo Ujedinjene Kraljevine Nizozemske. Kada su južne provincije zatražile nezavisnost 1830. godine, garnizon u Mastrihtu je ostao lojalan holandskom kralju i okupirao je grad. Iako je i geografski i kulturno bliži Belgiji, ugovorom iz Londona 1839. godine, Mastriht i istočni deo Limburga su dodeljeni Holandiji. Meštani ovog kraja ne zaboravljaju priče svojih predaka, koji su mahom bili nezadovoljni tom odlukom.
alt
KANABIS UZ PASOŠ
 
Pre tri godine Mastriht je zabranio turistima koji nemaju holandski, nemački i belgijski pasoš da kupuju kanabis u kofi-šopovima. Navala je bila toliko velika, da je bio ugrožen javni red i mir, a pravile su se i ogromne saobraćajne gužve. Ideja je bila da se spreči narko-turizam, jer su stranci u velikom broju hrlili ka Mastrihtu, samo da bi se domogli marihuane.
 
OAZA ZA ŠOPING
Ovaj grad je, osim za ljubitelje umetnosti, oaza i za kupoholičare. Pored tržnih centara, postoji čitav niz ulica, kao što su Hogbrugstrat i Rehstrat, u kojima su smeštene radnje sa najrazličitijom robom. U samom centru su ulice mahom zatvorene za saobraćaj, tako da je kupovina pravo uživanje. A rasprodaje su odlične, pogotovo u julu i avgustu.
 
Izvor: Tatjana Loš; Večernje novosti

Najnovije

air transport

budihuman
Zanimljive Destinacije