MACHU PICCHU

 

                Kada su španski osvajači pod Pizzarom uništili najveći deo naroda Inka i Arahualpa, poslednjeg vladara, umorili - pobegli su ostaci naroda u jednu udaljenu brdsku tvrdjavu u Andama. Odatle su još čitavih 39 godina navaljivali oštro na konkvistadore. Španicima nikada nije pošlo ya rukom da pronadju tajno skrovište. Kada su poslednje Inke nestali, pala je utvrda u zaborav. Pre nekoliko decenija su je pronašli, iako se mnogo pre znalo da negde mora postojati.  Machu Picchu, poput orlova gnezda, u visini od 2000 m bio je izgradjen poput kiklopskih zidova.. Krv i zlato krčili su put 188 vojnika sa kojima je general Francisco Pizarro krenuo da osvoji drčavu Inka španskoj kruni.
Došao je u povoljnom trenutku. Poslednji samodržac Huayna Capac razdelio je drčavu medju svopje sinove Atahualpa i Huascara. Oba naslednika su se posvadjali. Planuo je gradjanski rat iz kojega je Atahualpa izašao kao pobednik. Svoga brata zarobio je u Cuzcou, u znamenitom glavnom gradu Inka - njegovo ime znači "pupak sveta". 
               U svojoj prestonici Cajamarca očekivao je hrpicu španaca. . Pizarro se pojavio 25. novembra 1532. ispred toga grada. Njegove čete ne bi nikada mogle otvoriti borbu s najmanje 30000 borbo iskusnih Inka. General je izmamio vladara u svoj glavni stan i zarobio ga. Tog dana izgubilo je čivot 4000 Indijanaca. Atahualpa, koji je upoznao pohlepu za zlatom kod španaca, pokušao je otkupiti svoju slobodu od Pizarroa. "Predložio je da će prostoriju u kojoj je bio zarobljen, napuniti zlatom toliko visoko, koliko prstima ruke može doseći. Španci mu za to moraju vratiti slobodu". Pizarro je pristao. Neizmeran zlatni blagoslov prelio se na Špance. Ali Inka uprkos tome nikada više nije bio oslobodjen. General je zapovedio da ga uguše. Pre nego što je umro, Atahualpa je prokleo svoje ubice. Kletva se ispunila. Odmah potom, svi učesnici, medju njima i Pizarro, na okrutan su način poginuli. Indijanci su upriličili lov na krivce. Vojnom kapelanu je Inku platio pre pogubljenja i pokrstio ga imenom "Francisco Atahualpa"- krsni je kum bio Pizarro - ulili su tečno zlato u očne šupljine. General je Marca Capaca, jednog Atahualpinog brata, uspostavio da bude novi kralj Inka. Ali taj "prividni Inka" nije bio slepo oružje španaca. Stavio se na čelo ogorčenih Indijanaca i poveo ih protiv tlačitelja. Posle jednog neopisivog pokolja pobedili su Španci. Manco Capac se povukao sa sebi vernima, medju njima je bilo i mnogo kćeri sunca, u verske svrhe posebno izobraženih devica, nazad u brdsku tvrdjavu koju su nekada Inke održavali da im bude pogranični zaklon protiv susednih ratničkih drćava - ta se brdska tvrdjava zvala Machu Picchu.
Odavde su on i njegovi naslednici u toku idućih decenija preduzimali bezbrojne napade protiv Španaca, medju njima i jednu dužu opsadu Cuzcoa, koji je sa svojim raskošnim gradjevinamai blagom nestao u plamenu. Uvek nanovo pokušavali su Španci bezuspešno otkriti skrovište pobunjenika. Tek kad su jednog dana prestali napadi, jer su stanovnici Machu Picchu izumrli ili se iselili, Španci su izgubili interesovanje za to. U XIX veku istraživali su osvajači, pustolovi, tragači za zlatom i naučnici ne bi li našli Machu Micchu - bez zspeha. Tek profesor istorije Hiram Bingham, vodja jedne ekpedicije sveučilišta Yale, naišao je na trag pobunjeničke prestonice. Dana 24. jula 1911. ugledao je prve yidine Machu Picchua. Prerasla ih je bila prašuma. Celokupne gradjevine otkrile su im se godinu dana kasnije, pošpto je uništio bujenja biljaka nametnica, , uništio je to mesecima dugom radu pomoću vatre i noža. Pred njima se nalazio ogroman splet terasa i stepenica - njegov pratilac prestao je kod broja 3200 brojati stepenice - nizale su se zidine i tornjevi, bunari i htamovi, naišli su na grobove s brojnim mumijama i svetim kamenjem. 
            Jedinstven položaj brdskog grada, u kojem je nekada moglo biti mesta za 10000 ljudi, bio je razlog zašto nije uspelo ni Špancima pronaći Machu Picchu. Vrh brda prekriven je terasastim gradjevinama i opkoljen na tri strane jednim 700m dubokim strmim klancem u kome besni brza reka Urubamba. Sa četvrte strane prilaz zatvara sljeme jednog brda. Spretno postavljanje zidova još je poboljšalo prirodne prednosti. Verovatno su u doba Inka postojali mostovi, koje su u odlučujućem momentu mogli povlačiti ili razoriti. Hirambingham mogao je svonim radovima na okopavanju napuštenog grada započeti kada je izgradio pomoćni most preko Urubambe, i kad je uradio žičanu prugu.
                   Zidovi iz tačno uklopljenih kamenih blokova pojačavali su najvažnije tačke toliko da su branioci s visine isturenog brda mogli valjati kamene stene a da se ne podvrgnu opasnosti, tumačio je profesor univerziteta Yale. On doduše, nije našao, nikakve dokaze da bi grad ikada bio napadnut od strane neprijatelja. I druge zagonetke pogranične države ostale su nerešene uprkos brojnim nalazištima grobova i raznog posudja. Zašto su napokon napustili Machu Picchu napustili ostaci naroda Inka? Odakle potiču kiklopske zidine sazidane iz tonama teškog kamenja, koje nasuprot drugim gradjevinama iz Machu Picchua nisu nalik gradjevnom umeću Inka? Kako su to kamenje dopremili na breg, na koji se i bez teteta jedva moglo doći? 
                          Možda će jednoga dana biti potvrdjena pretpostavka kako je Machu Picchu već hiljadama godina služio kao tvrdjava. Iz izvora samih Inka ne može se očekivati pojašnjenje. Jer prema njihovom predanju, svet je nastao tek od vladavine prvog Inka. 
 
PRIREDILA@LeNix0406
FOTO: Google

Najnovije

reklama banija

budihuman