VENECIJA - Umirući grad

 

           O Veneciji se posalo mnogo više negoli o većini gradova na svetu. Petrarca ju je godine 1364. smatrao "bogatom zlatom, još bogatijom slavom". Goethe je godine 1786. mislio da se taj grad ne može usporediti ni sa jednim drugim, Ernst Moritz Arndt zgražavao se nad " odvratnim pogledom i mirisom", Charles Dickens je sanjario o njoj godine 1844., stavrnost Venecije nadmešuje "maštu i najdivljijeg zanesenjaka", a Thomas Mann je taj grad godine 1913. nazvao "nejneverovatnijim od svih gradova". 
           Počeci grada što se rasprostire na 117 ostrva i ostrvaca koje peščani sprud, Lido, štiti u laguni počinju u V veku. Tada su od Huna progonjeni stanovnici Aquileje pobegli na neke od tih močvarnih ostrva. 
U tom skloništu začelo se vojvodstvo sa duždem na čelu (697) i napokon se tu rodila trgovačka metropola moja je  morem i posvetili su je svetom Marku pošto su kosti apostola don zavladala eli iz Aleksandrije. Carigrad je osvojio 1204. dužd Enrico Dandolo. U XV veku bila je Venecija sa više od dvesta hiljada stanovnika središte svetske trgovine, i najveći lučki grad na svetu. Raskošne gradjevine koje su podsećale na orijentalne uzore, ppstajale su sve raskošnije. Nicale su nove palate, bogato opremljene od umetnika, kao što su bili Tintoretto, Veronese, Tizian, Giorgione.
To je hrad sa 150 kanala i 400 mostova. U to je vreme dosegao svoj vrhunac. Pad Venecije započeo je kada su Turci oduzeli Venecijancima Carigrad. Porazno je delovalo otkriće Portugalaca morskog puta u Indiju. Od tada se, na primer, mogao dobti biber iz Lisabona za petinu jeftinije nego što mu je bila cena u Veneciji. Trgovačke veze su opustele, moć i bogatstvo nestajalo, Venecija se sve više pretvarala u umirući grad. 
           U stvarnosti Venecija još i danas izgleda kao u vreme svog procvata. U očima mnogih turista pretvorila se nekadašnja Venecija u kameni spomenik koji vredi videti. Naročito su privlačne tačke Markov trg, sa svojim 175m dugim i raskošnim prostorom, sa crkvom okićenom stubovima i mozaicima, sa 99m visokim Campanilom koja stoji slobodno sa naročito izrazitom duždevom palatom i arkadama zašiljenih lukova, a iznad svega privlači sistem kanala sa gotovo 4km dugim kanalom Grande, koji preseca grad u obliku slova S. Romantična vožnja gondolom po kanalu Grande i danas je obavezni program svakog posetioca Venecija iako je 400 gondola nasuprot motornim čamcimadanas u velikoj manjini.
Theodor Fontane, koji je 1874. godine posetio Veneciju, našao je grad čarobnim i poetskim, ali ga je takodje smatrao i prljavim-poput lepe devojke neopranog vrata. Njoj je potrebna mesečina, pri kojoj se sve vidi nekako na pola, zabeležio je on. Ustvari, raskoš prošlosti govori o tome kako je Venecija ne samo istorijski nego i materjalno umirući grad. Palate koje su podigli na peščanom i nesigurnom tlu, na rešetki satkanoj od balvana i drugih stubova, postepeno tonu u lagunu.
 
PRIREDILA: @LeNix0406
FOTO: jungletribe.com

Najnovije

air transport

budihuman
Zanimljive Destinacije