Tajna smaragdne reke

Ako još niste videli reku Drinu, koju zbog svoje nesvakidašnje zelene boje nazivaju još i “Smaragdna reka”, vreme je da je upoznate i na njenim bukovima i tišacima doživite pustolovinu koju nikada nećete zaboraviti.
Drina1
Splavarenje ovom virovitom gorskom lepoticom, vratiće vas u vreme kada je Drina, dok još nije bila ukroćena akumulacionim jezerima najpre u Perućcu, a zatim i u Višegradu, bila snažna i nepredvidiva planinska reka. A onda na pola puta od Perućca prema Bajinoj Bašti postaćete svedoci vanvremenskog sajedinjena prirode. Kada se, rečica Vrelo, duga samo 365 m, zbog čega je još zovu i reka Dugačka kao godina, niz tri prelepa vodopada utapa u Drinu.

Reka Drina, nastaje od dve planinske reke Tare i Pive, kod Šćepan-Polja u Crnoj Gori, i na svom putovanju do ušća u Savu, niže Bosanske Rače u BIH, dugom ukupno 346 km, omeđena je brojnim planinama, čini povremena, veća ili manja, skretanja, odakle i naziv kriva Drina. U njenoj dolini smenjuju se duboke i dugačke klisure. Najduža i najlepša klisura je Klotijevačka, pre jezera Perućac, dugačka 38 km i duboka do 1.000 m, gde je sledeće odredište.

Čim odmaknete malo uzvodno od jezera dočekuju vas gotovo “hobitovski pejzaži” kanjona Drine, koji je posle Tare u Crnoj Gori i Kolorada u Americi najdublji rečni klanac na svetu. Nad klisurom se sklapaju stenovite litice, koje od još prastarih vremena predstavljaju odbranu prirodnjačkog fenomena Tare, koja je zbog toga proglašena za naconalni park. Šume prašumskog tipa na rubovima kanjona Drine jedinstvene su u Evropi, živi fosili jedinstveni u Svetu. Zato kanjon smaragdne reke izgleda gotovo nestvarno, a vi stičete utisak da ste uplovili u Tolkinovog “Gospodara prstena”.
Drina2
Kao kruna, ne samo Tare i Srbije, stoji Pančićeva omorika, koju karakteriše tridesetak metara visoko, vitko i pravo stablo sa piramidalnom krošnjom. Dobila je ime po Josifu Pančiću, velikanu srpske nauke koji je, davne 1887. godine, istražujući Zlatibor i Taru, otkrio ovu vrstu omorike. U slivu Drine živi i jedna endemična vrsta paukolikih životinja, pseudoskorpija, koja je takođe dobila ime po srpskom prirodnjaku. Za Pančića se vezuje i prvi nalaz jedne retke vrste ptica u Srbiji, puzgavca, koju je otkrio na strmim krševima Gaminske reke u Podrinju.
Drina3
To nije kraj avanture. Pravu bajku doživećete na oko hiljadu metara nadmorske visine gde vas, na samoj Tari, sačekuje blistavo jezero Zaovine. Razliveno u pet zaliva obraslim borovima i Pančićevim omorikama, njegova voda je čudesno bistra i ima isti smaragdni preliv kao i Drina. A to i jeste Drina. Jezero je deo prve evropske reverzibilne elektrane „Bajina Bašta“ u Perućcu. Kada Drina nadođe, viškove vode uzbrdo guraju moćne pumpe u nekoliko veštačkih jezera od kojih je Zaovinsko najveće, a razlika u nadmorskoj visini je čak 610 metara.

Ovaj gorski biser imao je cenu. Njegove smaragdne dubine skrivaju osnovnu školu, crkvu, strugaru, zadruge i domaćinstva koje su živela u toj bajkovitoj dolini, pre nego što je selo Zaovine 1982. potpoljeno.

Jezero nije jedini biser ovog dela Tare. Upravo je u Zaovinama Josif Pančić otkrio čuvenu omoriku koja prirodno raste samo na ovom delu planine, gde se nalazi zaštićeni rezervat Pančićeve omorike.
Drina4
Do Zaovina se stiže iz pravca Mitrovca, u središnjem delu Tare na oko 1080 m nadmorske visine. Tu ćete doživeti neponovljivo iskustvo kada se u prirodnom rezervatu „Crveni potok“ nađete usred šume prašumskog tipa i tresetištu „Tepih livade“ koje kao takvo postoji još od završetka Ledenog doba i još uvek raste oko jedan milimiter godišnje. Tepih livada u svojim slojevima čuva fosilizovana polenova zrna koja cuvaju podatke o istoriji biljnog sveta i klimatskim promenama Tare, čitave Srbije, ali i Balkana.
IZVOR: Lepa Srbija

Najnovije

reklama banija

budihuman