Zanimljive Destinacije

Visoki Dečani: Istorija pod zaštitom sveca

Zadužbina Stefana Uroša III Nemanjića sačuvana je od raznih uljeza i u potpunosti očuvana od zuba vremena. Potrebe života i veliki broj gostiju su zahtevale moderne intervencije, vešto uklopljene tako da se ne poremeti arhaičnost srednjovekovnog zdanja.
Visoki Decani 2
Dani okupacije nacističke Nemačke su bili odbrojani kada je u leto 1944. godine ekipa National Geographica prvi put posetila Visoke Dečane, u tek proglašenoj Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. Drugi svetski rat kao da se nije u tom trenutku doticao manastirskog života, te su putnici iz SAD-a prisustvovali redovnim molitvama i pripremnim časovima za buduće studente univerziteta.

Za ručak su imali supu i pečenu jagnjetinu. Bili su iznenađeni time da je crkva, sagrađena vek i po pre nego što je Kolumbo doplovio do obala Amerike, ostala u ratu netaknuta, a naročito im je prijala gostoljubivost kaluđera, koji su se trudili da govore jezikom gostiju.

Datum dolaska ekipe srpskog izdanja National Geographica, 66 godina kasnije, poklapao se sa slavom Svetog kralja Stefana Dečanskog (24. novembra), čija je manastir zadužbina. Prvi utisak, osim u pogledu obezbeđenja, gotovo da je bio identičan. Priroda je veličanstvena, a hram i dalje velelepan. Kada su naša kola prošla poslednje betonske barikade i približila se punktu KFOR-a, ograđenom bodljikavom žicom, zora se tek zabelela nad vrhovima Prokletija pokrivenih snegom.
Visoki Decani 4
Upravo se oglasio poziv na jutrenje pre svečane liturgije. Ritmični udraci drvenog tučka o fino obrađenu dasku zvanu klepalo bili su jedini zvuci koji su narušavali tišinu, čuvanu nepristupačnim liticama i izolovanošću manastira od ostatka sveta. Onda je uski seoski put naglo oživeo. Iz pravca sela, nekoliko stotina metara nizbrdo, počela su da pristižu vozila puna svečara, poklonika svetitelja.

Njih je iz srpskih enklava na Kosovu i raznih delova centralne Srbije, neke i pod pratnjom policije, u ove zabačene krajeve dovelo duboko poštovanje prema najvećem stradalniku među Nemanjićima koga je otac, kralj Milutin, pod sumnjom da namerava da mu preotme presto, oslepeo i poslao u izgnanstvo u carigradski manastir Hrista Pantokratora, a sin,car Dušan, iako i sam ktitor lavre, zatočio u tvrđavu Zvečan i pogubio 1331. godine.

Po drugoj verziji istorije i kralj Stefan je bio okrutan protivnik. Njegovo čudesno isceljenje nakon Milutinove smrti dokaz je da mu užareno žezlo nije uništilo očni živac, već se kraljević iz straha od oca pravio da je slep. Ova verzija nije prihvaćena u Srpskoj pravoslavnoj crkvi te nema uticaj na vernike.

Za kraljeve mošti mnogi veruju da isceljuju i razlog su zašto se Dečani doživljavaju kao jedna od najvećih svetinja. Stefanovi ostaci nikad nisu pomerani od dana kada su na njegov „zahtev“, izrečen u snu igumanu i crkvenjaku manastira, „čudesno netruležni“ izvađeni iz groba u crkvi 1343. godine.
Visoki Decani 3
Čak se i jedini pokušaj krađe tokom I svetskog rata, kada su bugarski vojnici probali da odnesu mošti u ime njegovog porekla sa majčine strane, završio kvarom automobila i povratkom kralja na posthumni presto.

„Odatle on živo vlada“, kaže arhimandrit Sava Janjić, poznatiji kao „sajber“ monah, „držeći bratiju na okupu punih šest vekova, što Dečane čini jednim od malobrojnih manastira na Balkanu sa neprekinutom monaškom tradicijom.“

Visoki Dečani su jedinstveni i po izgledu crkve Hrista Spasa, monumentalne građevine bogato optočene figuralnom plastikom, a iznutra u potpunosti „obložene“ vizantijskim ikonopisom. Raskošna lepota crkve bukvalno zaustavlja dah onom koji je prvi put ugleda i ne prestaje da zadivljuje.

Dve boje mermera, svetložutog pećkog oniksa i crvenkastoljubičaste dečanske breče, uvek se drugačije prelamaju u odnosu na doba dana i vremenske prilike, u kontrastu sa zelenim travnjakom, dominiraju surovom, a veličanstvenom okolinom.

„U vreme kada ju je kotorski majstor fra Vito završio, crkva mora da je srednjevekovnom čoveku delovala kao svemirski brod“, naglašavaju monasi.

Dečani su tokom vekova često bili napadani i opsedani, a blago iz riznice mnogo puta skrivano ili zalagano za žito i otkupljivano nakon što prođe opasnost. Manastir se ni danas ne smatra potpuno bezbednim, iako su dragocenosti pohranjene na sigurno, a o njemu još uvek, počevši od 1999. godine, brinu italijanski pripadnici KFOR-a.

Njihova pažnja se zasniva na poslovičnoj neposrednosti, bliskom kontaktu sa monaštvom i ukorenjenoj religioznosti koja čini da gotovo redovno prisustvuju molitvama. Tako i sada, dok jedni kontrolišu posetioce uz stroge mere opreza, zavirujući u torbe i pakete pune darova Svetom Stefanu, drugi se spremaju za liturgiju.

U hramu je još polutama, a svetlost sveća tek slabašno osvetljava tužna i ozbiljna lica više stotina pravoslavnih svetaca, starozavetnih proroka i lice Hristovo u skoro svim scenama Novog zaveta. Sva ova remek-dela vizantijskog slikarstva, rađena čitavu deceniju, a još od XIV veka gotovo u potpunosti sačuvana, predstavljaju vrstu kontrapunkta spoljašnjoj prozapadnoj arhitekturi.

Povodom praznika dečanskom bratstvu se priključilo monaštvo i sveštenstvo iz raznih eparhija, a pored igumana manastira Teodosija, upravo imenovanog u episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, prisustvuje i nekolicina drugih vladika. Tako se pojanje na srpskom i crkvenoslovenskom proširuje na grčki i albanski.

Crkva je zbog najveće dečanske svetkovine puna, ali je slično i svakog četvrtka, prilikom služenja molebana, kada nastojatelj otvara ćivot da bi vernici celivali ruku svetog kralja, na pogled i dodir sličnu vosku, naročitog, prijatnog mirisa.
Visoki Decani 1
I oni sasvim racionalni priznaju da se u Dečanima osećaju „nekako drugačije“. U poslednje vreme, ovde dolaze mahom oni koji od sveca traže pomoć i oni koji je nude u očuvanju njegove zadužbine.

„Često nas posećuju multinacionalne i multikonfesionalne delegacije“, objašnjavaju monasi koji su tokom i zbog tih poseta naučili više stranih jezika od svojih prethodnika. O Svetom kralju se priča i tokom posluženja u gostoprimnici. Uglavnom o tome kako je lavru spasao mnogo puta od raznih uljeza i neprijatelja.

Jednom je statua lava sa trifore pala na glavu turskog zapovednika i tako je sprečeno pretvaranje crkve u džamiju. Drugi put je otac David, kopajući bagerom rupu, naišao na deo NATO kasetne bombe i, čudeći se, sa nje otresao zemlju, da bi mu tek jaka eksplozija prilikom stručne detonacije razjasnila o kakvoj napravi je reč.

„Jednom je otac Pajsije bombu presekao tanjiračom, a da nije ni primetio. Posle su mu Talijani kao srećkoviću donosili da im popuni tiket za loto“, ushićeno pričaju. Poslednji put je kralj „posredovao“ 2007. godine, kada je manastir zoljom gađao mladi Albanac sa suprotnog brda, tako što je skrenuo projektil sa puta ka oltaru prema dvorišnom zidu. Kamen je apsorbovao enormnu energiju, dovoljnu da istopi naos sa sve ćivotom smeštenim ispred ikonostasa, pa je rupa u zidu bila jedina šteta.

Dok svečari raspredaju, na stolu se smenjuju kafa, sokovi, kolači, lozovača... Donosi ih dežurna bratija, bešumnim korakom, s lakoćom i izvežbano jer gostiju, mada ne u tom broju, ima bukvalno svakog dana. „Ranije je važilo pravilo da nijedan posetilac ne može da ode bez ručka, ali kako se to pretvorilo u nuždu da kuhinja radi 24 časa i previše išlo na uštrb drugih obaveza, sada se ručak služi samo nedeljom, o praznicima i u slučaju najavljenih poseta“, monaško je objašnjenje restrikcije, nevidljive ovom prilikom kada su od susnežice zaklonjeni delovi dvorišta i šator pun ljudi sa prepunim tacnama, dok se u trpezariji za obedom nižu rodbina kaluđera i prijatelji manastira.

Vladika i iguman Teodosije raduje se kao dete svakom gostu, pa kaže: „Vidite koliko sveta, iako su iza nas samo planine i Albanija.“

Među posebno počastvovanim je grupa pravoslavaca iz Tirane, predvođena veroučiteljem Amerikancem Natanom Hopom, službenikom Ortodoksnog hrišćanskog centra na misiji obnove i izgradnje pravoslavnih hramova u Albaniji. Sav se pretvorio u osmeh uprkos napornom danu, jer se na dan proslave velikog sveca njegov jednogodišnji sin pričestio.

„Dečani su oduvek kao magnet privlačili ljude, ne samo hrišćane, već i komšije Albance, muslimane, jer svetitelji su kosmička pojava“, objašnjava „sajber“ Sava način delovanja svetinje, koji monasi samo podržavaju otvorenim odnosom prema svim gostima.

U pronošenju ideje, u političkom žargonu zvane „miroljubiva koegzistencija“, prednjači, kao što je i red, vladika i iguman Teodosije, ne propuštajući priliku da nekada suprotstavljene strane pozove na dijalog i mir. Tako ni manastir nije više samo dom molitve, već i mesto ponovnog uspostavljanja vrlo narušenih odnosa. Do večernje službe red se vratio u život bratije, a sutradan je svako posvećen svom redovnom poslušanju.

U ikonopisačkoj radionici su, doduše, još nesklopljeni rezervni kreveti, ali gužva ne sprečava oca Serapiona da pristupi završnim potezima na ikoni Hrista Spasitelja.

„Najteže je prikazati svece čiji nam je lik svima relativno poznat, kao što je Sveti vladika Nikolaj Žički“, objašnjava otac Serapion, zadovoljno pokazujući ikonu od koje mu je žao da se rastane.

Sličan osećaj izaziva i razdvajanje od maltene živog Svetog kralja Olafa, prvog norveškog hrišćanskog vladara, a budućeg poklona norveškoj vladi čija je pomoć nevidljivo prisutna u svakom segmentu zahuktalih građevinskih radova. U toku je najveći neimarski poduhvat od vremena podizanja manastira, izgradnja novog monaškog konaka i kompleksa zgrada složene dečanske ekonomije iza jugozapadnih zidina okrenutih ka Dečanskoj Bistrici.

Novi kapaciteti će doneti odvajanje istorijskog turističkog jezgra od monaške svakodnevice i privatnost kaluđerima, do sada prinuđenim da se mimoilaze sa gostima na putu do ćelija. Neke prostorije su već završene, pa duborezac Avakum, stariji, ali vrlo živahan monah, s ponosom pokazuje ogromnu halu punu skalamerija specifičnih drvorezačkih namena. Iz gotovo svake izlazi debelo rebrasto crevo za odvod piljevine.
Avakuma zabavlja naše divljenje prema modernim intervencijama tako uklopljenim da ne remete arhaičnost srednjovekovnog zdanja, centralnom grejanju, plinskom postrojenju za duboko hlađenje sa funkcijom špajza, najsavremenijim aparatima za sirenje mleka, automatskim hranilicama i muzilicama, pa nestašno kaže: „A imamo i svoj šleper.“

Iako je vremešni Avakum poslednji od koga bi se očekivala sklonost ka novotarijama, on svoje skice za složene ornamente izrađuje kompjuterom. Programu autoked ga je podučio „šef “ Dimitrije, čiji je znatno viši majstorski sto privremeno prazan. „Šef je otišao poslom za Beograd“, pravda ga „savetnik“ Avakum.

Listajući gomilu crteža svog učitelja, pokojnog oca Nikolaja, od kojih će neke „sigurno realizovati“, pripoveda dirljivu priču o svojim zanatskim počecima. Nikolaj ga je zarazio rezbarenjem dok su obojica bili civili, pa se Avakum zamonašio, a majstor jednog dana pojavio u kamionu punom alata, što je Dečanima povratilo status čuvene radionice duboreza, kvalifikovane da stvara u maniru stare debarske škole, što se u današnje vreme ocenjuje kao neisplativo i zanemaruje u korist bržih postupaka.

Nove tehnologije su pomogle ovom, jednom od najstarijih srpskih manastira i da opstane u izolaciji usled opsade terorističke OVK, jer je „sajber“ Sava, sada šef informativne službe Raško-prizrenske eparhije, održavao veze sa svetom preko interneta.

„Pomoglo je i to što smo nastavljali misiju Svetog kralja i u ekstremnim uslovima, prihvatajući nevoljnike svih nacionalnosti i konfesija”, uvereno kaže otac Sava. Danas, kada se smatra da su dobrosusedski odnosi koliko-toliko obnovljeni, Dečani unajmljuju albanske radnike za radove kao što je izgradnja spoljašnjeg zida, dok se za unutrašnje radove ipak angažuju Srbi.

Vreme posle slave Svetog kralja i nastupajuća zima je doba kada manastir obavija potpuni spokoj,najređe remećen uticajima iz spoljnjeg sveta i razdoblje zatišja u poljoprivrednim radovima. Tada se troše rezerve stečene letnjom proizvodnjom, proba se med dobijen iz slasti okolne šume divljeg kestena, jede prvoklasni ajvar i turšija. Ledenu izvorsku vodu jedino praznikom zamenjuje vino iz vinograda u Velikoj Hoči.

Ne miruje nikad jedino „Danilovgrad“, manastirski ekonomat pod vođstvom oca Danila, diplomiranog agronoma, koji liči na moderna gazdinstva iz stranih stručnih časopisa. Svi procesi se odvijaju komandom na dugme, od hranjenja i muže do spravljanja licencom zaštićenog kačkavalja i eksperimentalnog parmezana.

Danila zovu „monaškom majkom“, ne samo zbog zaduženja da hrani bratiju već i zbog brižnog ophođenja s kojim obavlja sve poverene mu obaveze, pa čak i pranje mlekare na kraju radnog dana. Vešto se provlači među aparatima uprkos korpulentnoj građi.
Visoki Decani 5
Tek kad je svaka stvar na svome mestu, može sa nama u obilazak ekonomata. Ponosan je na pušnicu gde se dime sir i riba, gotovo isto koliko i na krave, ovce i koze čistih rasa, i njihova kao pod konac uredna staništa. Ne može da prođe pored staje ili tora, a da ne pomazi neko mladunče. „Kada je pokojni patrijarh Pavle video koke nosilje u boksovima, koje piju vodu pritiskom na polugu, začudio se ’kako su pametne’. Još je rekao: ’ja se nikad ne bih toga setio’“, smeje se s puno naklonosti, vešto imitirajući njegov nazalni govor.

Dečanskim prostranstvom od 20 hektara autonomno raspolažu 40 kaluđera, iako u okviru nove, samoproklamovane države čiju ingerenciju zvanično ne priznaju, ali sarađuju sa njenim žiteljima.

Srbija im je, s druge strane, vratila deo zemlje nacionalizovane posle Drugog svetskog rata i uprava manastira trenutno, preko međunarodnih institucija na Kosovu i Metohiji, nastoji da Albanci priznaju ovu odluku donetu pre rata. Posredujući između humanitarnih organizacija i naroda, Dečanci rade i na poboljšanju uslova života srpskog življa na Kosovu, koje je ohrabreno istrajnošću monaha.

Bratstvo je potpuno svesno da je sudbina manastira u tome da miri Istok sa Zapadom, čime odiše i njegov izgled, ali i da čuva autentičnu duhovnost i kulturu.
Izvor: B92
Foto: A.Dombrowski/Wikipedia, Aleksandar Plavevski, Kosovo.net
blog comments powered by Disqus
ulice-prelepog-praga-u-4k-rezoluciji

Ulice prelepog Praga u 4K rezoluciji

Kanal "Cities in 4K" na Jutjubu nastavlja svoje putovanje gradovima Evrope, a poslednja destinacija bio je glavni grad Češke Republike – prelepi Prag. Istorijska prestonica Češke, odnosno Bohemije, 14....Opširnije
cudesni-vidici-rajca-i-suvobora

Čudesni vidici Rajca i Suvobora

Vrhunska zimska avantura i rekreacija mogu se doživeti i na samo nešto više od sat vremena putovanja od Beograda, na sto kilometara udaljenom Rajcu i Suvoboru. Za razliku od pomodnih zimskih centara...Opširnije
sta-tacno-predstavljaju-hotelske-zvezdice

Šta tačno predstavljaju hotelske zvezdice

Da li ste ikada razmišljali o tome šta označavaju zvezdice pored naziva hotela? Osnovnu razliku svi znamo - više zvezdica, luksuzniji hotel. Međutim, da li ste znali da se iza svih tih zvezdica kriju...Opširnije
semetesko-jezero-cudo-prirode-u-srcu-kopaonika

Semeteško jezero: Čudo prirode u srcu Kopaonika

Semeteško jezero na Kopaoniku – jezero koje u sebi krije jedan zanimljiv prirodni fenomen - jezero po kojem ostrva plove. Ovde možeš da uradiš ono što su samo bogovi mogli: da budeš, bar za kratko,...Opširnije
divlji-konji-u-divljini-suve-planine

Divlji konji u divljini Suve planine

U svojoj zelenoj oazi, visoko gore, na nadmorskoj visini od oko 1.600 metara, u vrletima gorostasne Suve planine, gde može da se oslušne tišina, uživaju u divljini i bezgraničnoj slobodi. Divlji konji,...Opširnije
prica-o-lepotama-zaboravljenog-sela-gostusa

Priča o lepotama zaboravljenog sela Gostuša

Na krajnjem istoku zemlje, na obroncima Stare planine i 30 kilometara udaljeno od Pirota, nalazi se selo Gostuša. Duh minulog vremena i tradicija čuvanja stoke, pravljenja gastronomskih specijaliteta i...Opširnije
top-8-destinacija-na-kojima-se-leto-nikad-ne-zavrsava

Top 8 destinacija na kojima se leto nikad ne završava

Nakon dugog toplog leta, stigao je i deveti mesec. Počela je škola, godišnji odmori su gotovi, a ni temperature nisu više toliko visoke. Ali, da li biste nakon malog odmora ipak otišli negde gde je...Opširnije
dargavs-najjezivije-selo-u-rusiji

Dargavs: Najjezivije selo u Rusiji

U ruskom selu Dargavs ljudi već vekovima sahranjuju mrtve u mauzolejima, koji liče na male kuće za stanovanje. Međutim, osim pokojnika, ovde niko više ne stanuje, jer legenda kaže da će svako ko kroči u...Opširnije
lepote-srbije-lekovito-blato-banje-rusande

Lepote Srbije: Lekovito blato banje Rusande

Banja Rusanda se nalazi u selu Melenci, na obali jezera Rusanda po kojem je i dobila ime. Od Zrenjanina je udaljena 16 kilometara, na putu Zrenjanin-Kikinda. Od Beograda je udaljena oko 90 km, od Novog...Opširnije
parga-tirkizna-nevesta-epira

Parga: Tirkizna nevesta Epira

U Pargu se zaljubite na prvi pogled, a prvo na čemu vam oko zastane su kućice živopisnih boja, građene u mediteranskom stilu i gusto načičkane na padini, pa imate utisak da ste nekom "omaškom" umesto u...Opširnije
zavojsko-jezero-ukras-jugoistocne-srbije

Zavojsko jezero - ukras Jugoistočne Srbije

Prelepi ukras Jugoistočne Srbije – Zavojsko jezero, očaraće Vas svojom magijom i zavvek Vam ukrasti srca. Ovo jezero zaista je nalik onima iz bajke. Ušuškano i mirno, nekako skriveno u divljoj i...Opširnije
svajcarska-dve-lepote-lucerna

Švajcarska: Dve lepote Lucerna

Ima mesta za čijom lepotom putnik mora tragati godinama. Ima pak i onih koja nas svojom lepotom zaslepe još pre nego što ih posetimo. Lucern spada i u jedne i u druge. Podignut podno alpskog vrha...Opširnije
RSS Feed
Facebook
Google +
Kontakt
Nidžo na Twitteru
LeNix na Twitteru
LeNix Instagram