Pod Bukuljom zdravlje i istorija

Izvori kisele vode, mermer, glina i prebogata istorija. To je „okvir za sliku“ Aranđelovca, varošice u srcu Šumadije koja, zahvaljujući pre svega modernom hotelu „Izvor“, u poslednje vreme ima znatno više domaćih i stranih gostiju. 
U okrilju legendarne Bukulje i neprolaznog Venčaca nalazi se varošica u kojoj i danas postoji mešavina starog i novog: stara čaršija se žilavo bori da sačuva svoju autentičnost, ali gotovo preko noći „rastu“ nove kuće uređene tako da u svakom trenutku mogu da prihvate goste. 
"Beli mermer, kisela voda, znameniti Orašac, pećina Risovača, park Bukovičke banje, jezero Garaši, Narodni muzej..., deo su naših prirodnih lepota i bogate istorije", objašnjava turistički radnik Dragica Veličković. 
 
"Stoletne bukove šume, pitomi brežuljci i livade, plavi šljivici i vinogradi... Takva je okolina našeg grada". 
 
Varošica se već vekovima ponosi bukovičkom kiselom vodom. Knez Miloš je lično zahtevao da se kisela voda doprema u „butelima“ i da se na dvoru koristi kao stona voda. Udarna fotografija mnogih monografija i ličnih arhiva jeste ona na kojoj dame i gospoda čamcima plove po jezerskoj kiseloj vodi. Voda je sinonim postanka ove varošice, baš kao što će je uvek „pratiti“ i čuveni mermer s Venčaca. 
 
Ono na šta su Aranđelovčani posebno ponosni i na čemu će insistirati da obavezno vidite jeste park Bukovičke banje koji se prostire na 22 hektara. Sedamdesetih godina prošlog veka, za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića, Bukovička banja postaje jedno od najbolje uređenih balneo-turističkih naselja, a ugled najbolje banje u Srbiji zadržava do početka Prvog svetskog rata. Pronalazak termalnog izvora uslovio je izgradnju modernog toplog kupatila, otvorenog bazena s mineralnom vodom i rekaptažu izvora „Đulara“ i „Talpara“. 
 
"Deo našeg ambijenta, naše prošlosti i sveukupne istorije Srbije je i selo Orašac, nadomak Aranđelovca", podseća naša sagovornica. 
"To je mesto gde je postignut dogovor o podizanju Prvog srpskog ustanka i gde je Karađorđe proglašen vrhovnim voždom, i to na Sretenje, 15. februara 1804. U znak sećanja na ovaj događaj, podignuti su crkva, škola, muzej, skulptura Karađorđa i spomen-česma u Marićevića jaruzi, a ovaj datum se slavi i kao Dan državnosti Srbije". 
 
Turisti ne propuštaju priliku da se, kad doputuju u Aranđelovac, popnu na vrh Bukulje, čija je visina 696 metara. Obeležene pešačke staze vode od banjskog parka, a na vrhu planine sagrađena je osmatračnica visoka 19 metara s koje se pruža veličanstven pogled na veliki deo Šumadije. S tog mesta Aranđelovac se vidi „kao na dlanu“, a prelepa, šumovita Bukulja natkriljuje i njega i banju. 
 
U Narodnom muzeju kustos-arheolog Olga Starčević s mnogo ljubavi i pažnje kazivaće vam o prošlosti Aranđelovca, o eksponatima iz oblasti paleontologije, arheologije, etnologije, istorije... Jezero Garaši mami ribolovce, etno-restorani gurmane, a obližnji Oplenac sve one koji bi da se podsete istorije Srbije. 
 
Na oplenačkom brdu dominira monumentalna Crkva Sv. Đorđa, zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, u kojoj su sahranjeni članovi porodice Karađorđević. Aranđelovac predstavljaju i Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“, međunarodni festival „Svet keramike“, vinarije i manastiri, akvapark na 60.000 kvadratnih metara... Ovaj deo Srbije, kao i cela Šumadija, uvek raširenih ruku dočekuje turiste.
 
IZVOR: Večernje Novosti

Najnovije

reklama banija

budihuman