Lepote Srbije - Miroč planina

„Oj vilice moja posestrimo, jesi l’ bila na Miroč planini, jesi l’ brala lekovita bilja, mirisala plavog jorgovana....“ Nema lepšeg početka obilaska prirodnih lepota istočne Srbije od Miroč planine. Prostire se na oko 300 kilometara kvadratnih, na zavijutku Dunava koji se probija kroz stenovite hridi Đerdapa.

Od 1974. godine Đerdap je proglašen Nacionalnim parkom, pa je za uspon na najviši vrh Miroča, Veliki Štrbac (767), iznad najužeg dela Dunava, potrebna dozvola. Miroč čine i planinski vrhovi Mali Vis, Visoki Čukar, Čaršija i Glavica, kao i visoravni Kiloma, Beljan i Alun. Hoteli i privatan smeštaj postoje u Donjem Milanovcu, Kladovu i Tekijama.
Automobilom iz Beograda za dva i po sata stižemo do mesta Miroč. Skretanje sa glavnog puta, posle D. Milanovca, jeste pod nedozvoljeno oštrim uglom. Brdski asfaltni put ukazuje da ulazimo u planinski predeo u kojem je ulaganje u infrastrukturu započeto, ali ne i završeno. Iznad mesta su ostaci rimske tvrđave Gerulatis. Šetamo markiranom stazom do pećine Gradašnica.
 
Pre velike pećine iz koje izvire rečica, postoji i Vrelska sa bigrenim kadama. Nedirnuta priroda uz stara stabla bukve, hrasta i lipe nas inspirišu da se vratimo putem pored salaša. Zadržavamo se kod Mitra Kecojevića koji ima izuzetan med i suši lekovito bilje. Kazuje: Na Miroču postoje retke vrste bilja, ptica, životinja i gljiva. Pogodan je za zdrav život u prirodi, planinarenje, biciklizam, speleologiju...

 

Sutradan od Golog Brda krećemo na drugi najviši vrh - Mali Štrbac (626). Nezaboravan je pogled na Dunav, Đerdap, Karpate sa u steni uklesanim likom kralja Dakije, Decebala - naspram Trajanove table. Vreme promenljivo. Uputili smo se u manastir Vratna. Ljubazne monahinje pričaju istoriju manastira. Vratnjanske kapije sačinjava kanjon reke Vratne sa prerastima, izuzetno visokim i atraktivnim.
 
Oduševile su nas. U povratku kod Brze Palanke, skrećemo do Blenderijskih vodopada. Izgledaju kao zavesa iz tri dela. Sledi večera u Miroču sa specijalitetima ovog kraja, uz koju nam Staniša - Miročanac priča: Nastojimo da razvijemo turizam. Od 440 stanovnika, svega 240 stalno živi ovde. Prvog maja organizuje se  „Jorgovan FEST“ sa sajmom zdrave hrane, domaće radinosti...
 
Da vas, kao Marko Kraljević vilu u narodnoj pesmi, ne bi pitali da li ste bili na Miroč planini, koju su Rimljani zvali Unam (prva, jedina), preostaje vam da krenete na put.
 
IZVOR: Danas.rs | Savo Đurđić
FOTO: B92
360 PANORAMA: Saša Stojanović

 

Najnovije

reklama banija

budihuman